Biseri vezani za racunare

[Hammerhead]

- Ova datoteka sadrzi provale izvesnog profesora programiranja koji predaje u
jednoj srednjoj skoli u Novom Sadu. Navedene provale strpljivo su skupljane
u periodu 1988-1990, da bi kasnije bile prenesene na magnetni medijum i time
postale dostupne sirem krugu citalaca.


PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA STAMPACIMA:
======================================

- LISTING za stampac [mislio je na papir sa rupicama]


- Najcesce se koriste stampaci koji stampaju 120 ili 132 znaka u redu

- Od nemehanickih stampaca najvise su u primeni termalni stampaci

- Glava matricnih stampaca sastoji se od 5x7=35 iglica za stampanje

- Brojaci (za brojanje reda i kolone u stampacu) su cesce DEKADNI a ima i
binarnih (to zavisi od flip-flopova)

- Nemojte se uplasiti od naziva STAMPACI SA POLUGAMA ili LEPEZASTI STAMPACI.
Oni se skoro i ne koriste

- [razgovor se vodi oko laserskog stampaca HP LASER JET II]
> ...Memorija stampaca iznosi 512 KB, ali se moze dodatno prosiriti na 1, 2
ili 4 M...
> A sta je to "M"?
- Pa to vam bre znaci MODULA. Ti jednostavno uzmes MODUL i onda...

> ...Laserski stampaci uopsteno mogu na bilo kom mestu na stranici, u bilo kom
trenutku da ispisu bilo sta...
- Stani, stani malo. To jeste tacno, ali nemojte misliti da je to neka velika
prednost u odnosu na matricne stampace. To vam kod matricnog stampaca u
stvari i ne treba...

- [neko cita tekst o stampacima u kome sa na dosta mesta pominje "FONT",
i odjednom on podize glavu...]
- Pa "FONT" ustvari znaci SLOG!!!

- Pa laserski stampaci su ustvari ELEKTROSTATICKI!
[nadamo se da je ovo poslednja konstatacija o laserskim stampacima]

- Jel' NLQ znaci visoka ili niska rezolucija? Ne, ipak je to NISKA

- Jel' ta slika uradjena na laserskom stampacu? Procitaj sta pise
> Ovde pise neki INK-JET...
- Da, da, to je to. Prema tome, pogledajte svi ovu sliku u boji koja je
uradjena na laserskom stampacu...
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA DISKOVIMA:
=====================================

- Laserski disk ne vredi koristiti jer UTICE NA GENE (izaziva rak)

- Najbolja jedinica spoljne memorije bio je magnetni bubanj, ali je prava
steta sto su inzenjeri, umesto da ga dalje razvijaju i poboljsavaju,
krenuli drugim putem

- Kod diskova se uvek mora voditi racuna o tzv. podrucijima preliva. Taj
prostor iznosi najcesce oko 30% kapaciteta cilindra. U njega se upisuju
informacije koje naknadno pristignu kada je cilindar pun. Jer, da nema
tih podrucja, kuda bi se zapisivale novopristigle informacije?

- Povrsina diska je podeljena na oko 200-400 koncentricnih staza, a NEKI PUT
na oko 50 sektora

- Taj laserski i magnetni disk - to se uglavnom svodi na jedno isto

- CD - to vam je ustvari CARD-DISK (KARD-DISK)

- [svi zajedno razgledamo disketu od 3.5" kao pravo tehnolosko cudo. Ali on u
jednom trenutku spazi polugu WRITE PROTECTION]
- Ovo je sigurno KOCNICA!

- Slicno vazi i za laserske diskove. Sve je to jos daleko od laserskih
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA OSTALIM MEDIJIMA:
============================================

- Ne znam zasto niko ne pokusa da poveca kapacitet magnetne trake na taj
nacin sto ce smestati informacije i sa DRUGE STRANE

- Zasto se bunite sto ucimo o busenim karticama? To je najbolji medijum za
smestanje podataka jer je najotporniji na spoljne uticaje (cak i na
eksploziju atomske bombe gde bi svi magnetni mediji otkazali) pa se sada
cesto koristi u VOJNE SVRHE

- Flip-flopovi imaju dobre osobine, ali se ipak REDJE KORISTE jer su veoma
skupi, pa se od njih prave samo specijalni registri (napr. akumulator)

- Brzina transfera informacija kod magnetne trake se krece od 20000 do
MILION I PO BAJTOVA U SEKUNDI!

- Kapacitet magnetne trake zavisi i od toga da li se podaci upisuju sa obe ili
samo sa 1 strane trake
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA HARDWARE-OM:
=======================================

- Memorija je sacinjena od 8 + C bitova na jednoj adresi, gde je C tzv.
kontrolni bit (parnosti ili neparnosti)

- Bistabilni elementi broje u binarnom ili DEKADNOM sistemu

- Rec "TORUSNA" znaci USUKANA + PRIPADAJU TORNJU

- Danasnji racunari su ustvari HIBRIDNI

[ IV RAZRED ]

- Ponekad jedan registar nije dovoljan za smestanje jednog podatka. Tada je
potrebno udruziti vise registara a to se postize pomocu SHIFT registara
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA PROGRAMIRANJEM:
==========================================

- N bajtova je NAJMANJE 8 puta vise od N bitova

- Slovo "K" kod izrazavanja kapaciteta znaci Kilobajt, takodje i KAPACITET

- Kompajleri imaju i tu prednost u odnosu na simbolicke jezike (asemblere)
sto BOLJE RASPOREDJUJU I ISKORISTAVAJU MEMORIJU (nego kad programer to radi
sam u asembleru, rucno)

- Kompajleri prave veoma brz kod, tako da ne samo da nema zaostajanja u
brzini za asemblerom, nego je taj kod CESTO BRZI NEGO KOD ASEMBLERA
(u boljem slucaju ODNOS JE ISTI- 0:0). Po raznim knjigama se veoma cesto
spominje da je jedan od razloga upotrebe asemblera veca brzina, ali to nije
tacno. Isto toliko brz kod moze se bez problema napraviti i sa kompajlerom

- Slusao sam razlicita predavanja o stetnosi naredbe GOTO, ali mislim da su
sve to ciste gluposti. To je jedna od najvaznijih i najkoriscenijih
naredbi (Koji program radi bez nje?)

- Kod komercijalnih programa (napr. igara) taster BREAK je iskljucen
zato sto su programeri na pocetku programa stavili jednu BREAK OFF naredbu

- Naredba "TYPE" sluzi za ispis TIPA DATOTEKE na ekran

- Taj kompjuterski virus - pa to je samo jedan POKE, zar ne ?

- Nema smisla koristiti PC-TOOLS jer se sve to moze uraditi iz DOS-a, a sto
je najgore, treba vam bar GODINA DANA da ukapirate rad sa programom i
sve njegove opcije

- Racunar brze radi sa realnim brojevima jer ne mora cele brojeve pretvarati
u realne

- To ti je kao kod racunara. Ako program nece da proradi iz prve, startuj ga
nekoliko puta dok ne upali; Veca je verovatnoca da ce program proraditi
iz vise pokusaja nego iz samo jednog

- MBASIC na ERI je slican bejziku na PC racunarima, ali ima tu specificnost
sto postoji naredba CONT (koja sluzi za nastavljanje prekinutog programa),
sto na PC racunarima NE RADI.
> Profesore, ja sam probao na FORTRANU 77 da koristim znakove "<", "=" i ">"
umesto standardnih fortranskih .LT. .EQ. i .GT. i sve je lepo radilo
- Ne, to ne moze da radi. Na ERA-ma smo probali i nije htelo da radi, a ne
verujem ni da bi to radilo na PC-ima - oko 70% verovatnoce da to nece
raditi ni tamo
> [osmeh] Pa to zavisi samo od kompajlera. Ako je u pitanju novi FORTRAN 77...
- Ma bre, to zavisi od OPERATIVNOG SISTEMA koji ga podrzava jer FORTRAN za te
matematicke operacije i relacije koristi usluge OS. Dobro, to zavisi i od
kompajlera...
> [pokusaj prigusenja smeha da ne bi doslo do davljenja] Dobro, dobro...

- Ne! Nemoj to raditi! Taj virus se ucita sa diskete cim je stavis u drajv!

- Ma i taj masinski, odnosno asemblerski jezik je daleko od mikronaredbi

- I nemojte vise da stavljate iza DO naredbe da je pocetna vrednost veca od
krajnje. Tada nastupa greska jer se cela struktura uvek jednom izvrsi
> Profesore, u svim bejzicima koje sam video, FOR-NEXT petlja napr. od 1 do 0
se ne bi ni jednom izvrsila, vec bi jednostavno cela struktura bila
preskocena
- Ma to bre nema nikakve logike. Ne verujem da bi bejzik tako nesto radio kad
uopste nema potrebe za tim. To je cista glupost. A i kod FORTRANA to sigurno
nije slucaj

- Mnogo je bolje da za varijablu ne uzmes X, posto si X vec iskoristio za ime
niza. To samo zbunjuje racunar koji prevodi

- Ja se nesto secam da FOR-NEXT petlje u bejziku idu maksimalno do 15 u dubinu
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA ENGLESKIM JEZIKOM:
=============================================

- Sledeci taster je "CANCEL" sto neki citaju kao "KANSEL" ili "KENSL" mada ja
mislim da je najispravnije reci "SENSL"

- Sledeci indikator je "REQUEST PEUDING" sto se izgovara kao "RIKUEST PUDING"
ili cak, "RIKUEST PJUDING" [drugi problem je sto to uopste nije "PEUDING"
nego "PENDING"]

- Sledeci indikator je "END" sto bi se dalo procitati kao "END", mada moze
biti i "AND", ali najverovatnije je da je nesto izmedju

- Rec "WRITE" izgovara se kao "VRAJT"

- Otkucaj "TIPE", pa ime datoteke

- Onda pritisnite "RITERN" [sa naglaskom na "I"]

- Indikator "RISET" [sa dugackim naglaskom na "I"]

- "EHE" fajlovi [mislio je na "EXE" fajlove]

- Rec "SUBROUTINE" znaci "PROGRAM", a ne "PODPROGRAM" (Ako je tako u svojoj
knjizi napisao doktor nauka, onda ga ne treba ispravljati)

- "RANDOM ACCESS" znaci slucajan pristup. Trebalo bi da "RANDOM" na engleskom
znaci "SLUCAJAN", a "ACCESS" - "PRISTUP". Medjutim, ja sam nalazio u
nekim knjigama suprotnu situaciju - kada se "ACCESS" prevodi kao "SLUCAJAN"
a "RANDOM" kao "PRISTUP"

- Naredba "PAUSE" se kombinuje sa "TEJPOM" [mislio je na "TYPE"]

- Sledeca tipka je "END". Da vi malo bolje znate engleski jezik, sigurno
biste znali koju funkciju ona obavlja. Sta je, niko ne zna ? E, pa ovaj
taster se koristi prilikom ucitavanja programa preko karticne jedinice.
Tada centralni procesor preuzima program...

> To se zove "EGZEKJUSN" ["EXECUTION"]
- Ma to "E" znaci neko prosirenje. To se na engleskom kaze "EXTENDED"

[ IV RAZRED ]

- To "PIC" ili "PICTURE" se valjda cita kao "PIKCER"

- Kod reci "SOURCE" dobro se cuje "A"

- Rec "QUOTE" se cita kao "KVAJT". To vam je inace internacionalan izraz

- Ja sam cuo da na mnogim mestima rec "CURRENCY" izgovaraju kao "KJURENSI"

- CLOSE koje se koristi u radu sa datotekama znaci KALAUZ

[gile]

JBTE, nadam se da lik trune u paklu!!!! :twisted: :twisted: :twisted:

Toliko neznanja! Covece, ja koji posteno nisam ni zagrebao povrsinu polja informatike, mogao bih da mu odrzim par casova... Posto je ovo sqpljano pre mnogo godina, kada su racunari ipak za veliki broj ljudi bili jos uvek misaona imenica, mozemo da oprostimo doticnom gospodinu na prikazanom ZNANJU!

[Milanche7395]

Boli lika uvo... U to vreme si mogao da se**resh sve i svashta jer niko nije bio obaveshten niti upucen u kompjutersku tehniku. I lik je to maksimalno koristio, i zaradjivao svoju platu. Ae neka sada proba negde da predaje?! :D

[Mrmo Tarius]

ma ima toga jos :)
kad je moja mnogostruko inteligentna drugarica mene pitala sta znaci ono dugme EPLI dole (apply... jabuchko :D )...
ili kad je ortak odvalio "ides na system, pa na properitese...", doduse namerno :)
Ili IGZAJT za exit :)

[Hammerhead]

joj... pa ljudi vi ko da niste imali informatiku u srednjoj... kakvih sve bisera ima pa to je da ti pozli... ali najjaci su mi oni sto nauce na pamet par zadataka iz paskala (bukvalo slovo do slova na pamet) i onda ih serviraju djacima pa se ljute kad neko ne kapira... ili zna vise

[Milanche7395]

ma ima toga jos :)
kad je moja mnogostruko inteligentna drugarica mene pitala sta znaci ono dugme EPLI dole (apply... jabuchko :D )...
ili kad je ortak odvalio "ides na system, pa na properitese...", doduse namerno :)
Ili IGZAJT za exit :)

Cuti, vi nemate dedu kome je, inache posao vezan za rachunar... tu su takve izvale, da to nije normalno! :D
Radi uglavno sa knjigovodstvenim programima koji su, btw na Srpskom jeziku, i tu nema problema... Medjutim kad pochne preko telefona da mi objashnjava o nekim problemima u Windows-u koje ni sam chovek ne zna kako ih je napravio, tu vec krece pad mog psiholoshkog sistema! :D

Ali, 'ebiga, navikne chovek vremenom!

[Storm]

Ma i ja sam imao profesora "informatike" u osnovnoj skoli kome sam opuste i tad mogao da drzim casove. Na primer tad smo imali Commodore 128 i radili BASIC ja i jos par entuzijasta i naravno stampali sve sto smo radili, da bi profesor uzeo to sto smo mi radili u BASIC-u i terao mlanje generacije da to isto kucaju u Word-u i pitao se zasto ne radi :shock: :shock: :shock:

[Boris]

uf, pa i ja sam imao nazovi nastavnika informatike u osnovnoj! on je predavao uz informatiku tehnichko i fiziku, a ja sam mu celu osnovnu pisao po nekim papiricima kako se shta radi, i na chasovim fizike i tehnichkog isto, dok su ostala deca radila zadatke, ja sam sedeo za kompom i objashnjavao profi! :D, i onda je on gubio te papirice, i ja sam po nekoliko puta morao da pishem jedno te isto, ali jbg, pozitivno je to shto sam iz fizike imao 5 a nikad nishta nisam radio, i tako! dobro, imao sam i iz tehnichkog, ali tehnichko ne spada u teze predmete! :D :D a taj profan i danas dan slabo shta zna, i sada mu deca pokazuju! dok je u sredjoj shkoliko situacija bila za nijansu bolja! :lol: :lol: nazalost, ali tako je!

[Ivory_Igor]

jedan moj drug je reko da je uplatio 100 sati i potrosio za dva dana :lol:

[Dunja]

jedan moj drug je reko da je uplatio 100 sati i potrosio za dva dana :lol:
Jedna od najacih fora koje sam procitala.... :lol: :lol: :lol:

[PhantomOfTheOpera]

jedan moj drug je reko da je uplatio 100 sati i potrosio za dva dana :lol:
Ko zna koliko choveku traje dan! :roll:

[Hammerhead]

...da mozda covek zivi na merkuru... moz bude zeznuto znas, samo nisam znao da imaju internet provajdera

[Milanche7395]

Ovaj svet je pun baronije! :roll:

Gde god se okrenesh chujesh gomilu nekih ne povezanih gluposti od kojih se cepash danima! :lol:

[Kakaroth]

profan nema veze sa zivotom a ne sa programiranjem ili hadverom... taj "profesor" 90-ih nije video CD niti laserski stampac.... ko je tada radio na racunaru seca se celih 2 mb ram-a, procesora na 16 i 33 mhz i hardom od celih 80mb, cak je i flopy bilo tesko naci u masini :) i to sve sa DOS op-om :d

sta je on mogao da nauci iz knjige i to prenese ucenicima, prihvatao je pojmove onako kako mu je odgovaralo..... to se mora imati u vidu i ja mu oprastam :)

ja se kladim da bi mogao na nagazim otprilike istu kolicinu napisanih gluposti na ovom forumu,svi znate da je velja nepresusan izvor budalastina a ovo je 2006 godina... tuzno bre :d

[Ivory_Igor]

a dobro sto ces kad je coek puko :x
a upisa se na union univer. raf :o

[radule]

Im'o sam ja profana informatike u srednjoj (elektrotehnickoj) koji je izjavio: "Da, to vam je ta svetska mreza WWW . World... wide... ...a ovo trece "w" uopshte ne znam sta je."

:lol: :lol: :lol: